Након Другог светског рата, јавила се потреба за оснивањем архива широм Југославије. Убрзо након ослобођења Панчева 1944. године, командант места ангажовао је познате културне раднике у Панчеву ради прикупљања и очувања веома богате архивске документације, проистекле из различитих политичких, културних и економских догађаја. Др Миховил Томандл и професор Ђорђе Живановић су добили налог да прикупе и заштите архивску грађу и књиге. Увидевши какво је стање архивске грађе, они су саставили извештај у коме се наводи лоше стање грађе и лоши услови у којима се грађа чува.
