О НАМА

ИСТОРИЈАТ 

Након Другог светског рата, јавила се потреба за оснивањем архива широм Југославије. Убрзо након ослобођења Панчева 1944. године, командант места ангажовао је познате културне раднике у Панчеву ради прикупљања и очувања веома богате архивске документације, проистекле из различитих политичких, културних и економских догађаја. Др Миховил Томандл и професор Ђорђе Живановић су добили налог да прикупе и заштите архивску грађу и књиге. Увидевши какво је стање архивске грађе, они су саставили извештај у коме се наводи лоше стање грађе и лоши услови у којима се грађа чува. Др Миховилу Томандлу и професору Ђорђу Живановићу, поверен је задатак да пронађу, попишу, а потом и издају налог за чување архивске грађе.

Одлуком Градског извршног одбора Аутонмне покрајине Војводине (АПВ) бр 16800/2,  основано је 2. новембра 1946. архивско подручје Панчева. Архив у Панчеву је основан Решењем главног извршног одбора АПВ 1947. када је за руководиоца овог архивског подручја постављен професор Ђорђе Живановић.
Државни архив је еволуирао од државне установе која је обављала најосновније послове архивске службе, до самоуправне радне организације која на свом подручју, а у складу са законом, врши службу заштите и стручне обраде архвиске грађе.
Архивско средиште у Панчеву је постало Градска државна архива 1952. године, затим Државни архив Панчево.
Архив је од оснивања био смештен ну згради Градског народног одбора, да би од 1951. године био премештен у зграду Српске православне црквене општине. Од 1965. године имао је просторије у делу зграде Магистрата, данашњег Народног музеја у Панчеву, али је задржао просторије у згради СПЦ општине.

Историјски архив у Панчеву поседује 827 фондова и збирки, у укупној количини 8840 метара, у временском распону од 1718. године до краја XX века.
Надлежност архива обухвата територију града Панчева и општина Ковачица, Ковин, Алибунар и Опово.
Ова институција је организована као јединствена служба у оквиру које се обављају послови на обради и заштити архивске грађе и регистратурског материјала у регистратурама, обради и сређивању архивске грађе, сређивању депоа, културно просветној делатности, истраживачком раду, библиотечкој и издавачкој делатности.
Архив у Панчеву поред наведеног, врши и заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван архива.
Формирањем архивског средишта у Панчеву, 1947. године, прикупљена је и преузета грађа Магистрата из 1794. године, као и грађа Пучке банке. Најстарија грађа у архиву је фонд Немачко-банатски граничарски пук Панчево од 1765-1872.
Историјски архив се од 1979. године налази у згради бивше аустро-угарске касарне, која је изграђена 1875. године. Зграда је за потребе архивске службе прилагођена и реновирана.